Ženski tim naše odbojke ima perspektivu

Srpski reprezentativac u odbojci, poreklom Čačanin, trenutno trenira u Rusiji. Iako je pre toga promenio nekoliko destinacija radi odbojke, uvek rado priča o svom rodnom gradu. Za sebe kaže da je oduvek znao da je sport njegov život, ali da nije znao odmah koji sport je za njega pravi, pa shodno sadašnjim uspesnima zamolil smo ga da podeli sa nama svoje razmišljanje o sportu, rodnom gradu, dalekoj Rusiji.

1.      Čačak je grad dobre muzike, sporta, dobre hrane, po čemu je, po vama , Čačak najprepoznatljiviji?

Rođeni sam Čačanin, i ono što od detinjstva pamtim je da to da je Čačak uvek bio prepoznatljiv po vrhunskim sportistima. Tu se pre svega misli na košarku koju je “čačanska škola” proizvela,ali i na fudbal. Što se tiče odbojke, i nije baš takvo stanje, mada, možda i može da se promeni. Pored toga, Čačak je poznat i po muzičarima, pesnicima i junacima.

2.      Ko je po vama, najpoznatiji Čačanin?

Za mene je to Željko Obradović, čovek koji je deset puta osvojio “Evroligu” u košarci. Njegovo ime u svetu sporta je prosto neizbežno.

3.      Kako vidite odbojku u Čačku, šta može da se promeni da bi se postizali vidljiviji rezultati?

Pored košarke i fudbala, odbojka u Čačku nema tradiciju, teško je da zaživi u nekom ozbiljnijem smislu, kao treći sport, bar kada je u pitanju muška odbojka. Što se tiče ženskog tima, smatram da tu ima prostora da se napravi dobra priča, naravno uz stručan kadar, finansijsku pomoć geada, posvećen rad, što naši treneri ,nesumnjivo ,poseduju.

4.      Čime biste se bavili da niste odbojkaš?

Da nisam odbojkaš bio bih ekonomista.

5.      Kada je parvo vreme za prve treninge kod dece?

Pravo vreme za prve treninge je oko sedme godine. Savetovao bih roditelje da deca prvo počnu sa treniranjem fudbala, zbog koordinacije nogu, pa kasnije, kada odrastu, da odaberu sport kojim žele da se bave. Ja sam , na primer, do šesnaeste godine trenirao fudbal.

6.      Za koga navijate.

Za Crvenu Zvezdu.

7.      S obzirom da trenutno igrate u Rusiji, kakvi su vam utisci, kako ste doživeli njihov sistem igre, ali i kakvi su Rusi privatno?

Prve godine u Rusiji mi je bilo, ne mogu da kažem baš naporno, jer volim odbojku i sve vezano za nju, ali posle Argentine i razlike od 40 stepeni ponekad, i nije baš zanemarljivo. Sada sam već treću godinu ovde i uklopio sam se, naučio sam jezik. Mi smo kulturološki i verski vrlo slični i nisam imao problema da se naviknem. Rusi vole našu malu Srbiju i gledaju nas kao iskrenog prijatelja.

Tekst : Dragana Milosavljević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *