Programiranje uči decu da budu inovativnija

Kažu da je 21. vek zapravo vek Interneta i informacija. Za samo dve decenije, mnogo stvari se promenilo, trendovi u ovoj oblasti munjevito napreduju, a ako niste prisutni na internetu, smatra se kao da ste nepismeni. O svim prednostima, ali i manama, novih tehnologija razgovarai smo sa vlasnicom škole programiranja za decu „Dexter’s 032“, Slađanom Stefanović.


Od dece ne smemo da pravimo puke korisnike i potrošače, već bolje ljude, stvaraoce i inovatore.

Slađana Stefanović
  • Kada je pravo vreme da se deca upoznaju sa svetom kompjutera?

To vreme ne možemo da ograničimo u smislu da odredimo vreme kada će se deca sresti sa računarima ili pametnim telefonima, jer mi sa njima već živimo i teško ćemo ih izbeći. Zato decu treba naučiti da ih pravilno koriste.

Prema preporukama stručnjaka, deca mlađa od dve godine ne bi trebalo da provode vreme ispred TV ekrana, računara, tableta, „pametnog telefona”. Deci predškolskog uzrasta vreme provedeno ispred ekrana bi trebalo da se ograniči na jedan sat. Oni digitalne tehnologije koriste kroz igru, uz podršku odraslih – roditelja i vaspitača. Za decu stariju od pet godina, preporuka je da roditelji ustanove jasna pravila i ograničenja kada je reč o korišćenju tehnoloških uređaja.

Sa druge strane, za decu predškolskog uzrasta i stariju pokazalo se da su računari dobro sredstvo za motivisanje – deca primera radi ranije nauče slova i steknu značajan fond reči engleskog jezika i pre nego što počnu formalno da ga uče.

  • Kako roditelji mogu da postave granicu između igre i učenja?

Istraživačka mreža „Deca Evrope na internetu“ sprovela je istraživanje na reprezentativnom uzorku učenika iz cele Srbije. Rezultati govore da je dve trećine vremena koje provode uz računar ili telefon rezervisano za igranje igrica ili pretraživanje društvenih mreža.

Blizu 80% dece kaže da računar nikada ne koristi u kreativne svrhe, u smislu da podeli sadržaj koji su sami stvorili. 40% učenika računar nikada ne koristi za rešavanje školskih zadataka.

Tek 20% vremena čini korisno istraživanje. Iako se ne mora vezivati isključivo za školsko gradivo, ali ako služi proširivanju znanja i opšte kulture i informisanosti, ovako provedeno vreme svakako je korisno. Ipak, ukoliko nije jasno organizovano uz pomoć recimo nastavnika ili nekog ko se u konkretnu materiju bar malo razume, ne znam koliko može da se nazove učenjem u klasičnom smislu.

  • Svesni smo činjenice da se nekad deca bolje snalaze u virtuelnom svetu od roditelja, imate li neki savet za roditelje, kako i oni da steknu znjanja da prate rad dece?

Jedan od načina su aplikacije za roditeljsku kontrolu, dostupne za Android i IOS operativni sistem, pomoću kojih se može ograničiti pristup pojedinim aplikacijama ili ograničiti vreme korišćenja telefona na nekoliko sati dnevno.

Konkretno praćenje FB ili Instagram naloga ne zahteva naročito znanje, ali zahteva upornost i vreme. Međutim ovo važi za mlađu decu, stariji će se već snaći da izbegnu kontrolu, pa će npr. napraviti više naloga i obesmisliti svaki pokušaj ”uhođenja”.

Zato je, po mom mišljenu, put sasvim drugačiji – roditelji možda ne poznaju tehnologije, ali poznaju svoju decu i imaju životno iskustvo, a to nikako nije za potcenjivanje. Ja bih roditelje ohrabrila da osluškuju svoju decu i bave se njima i tako će sigurno moći da procene šta je za njih najbolje i najkorisnije.

  • Kakav je vaš stav o deci i društvenim mrežama? 

UNICEF je još u svom izveštaju za pretprošlu godinu u prioritetne aktivnosti uvrstio i ”obezbeđivanje svoj deci pristupa visokokvalitetnim mrežnim resursima”, što znači da se dobrobit od korišćenja interneta ne dovodi u pitanje. Ovde se pre svega misli na portale visoko kontrolisane i namenjene deci.

Dobar primer je portal Scratch-a. Svi korisnici su u potpuno ravnopravnoj poziciji da sa vršnjacima dele ono što su sami stvorili ili otkrili. Promovišu se prave vrednosti – znanje, originalna, kreativna rešenja, posvećenost, međusobna podrška. Ovaj portal koriste deca iz celog sveta.

Ako naučimo decu da ih pametno koriste, da sačuvaju privatnost i efikasno dođu do informacija, mreže su fantastičan resurs.

  • Vaše iskustvo, koliko smo kompjuterski pismeni?

Iako svi mnogo vremena provedemo gledajući u ekrane računara ili telefona, to nikako ne znači da jesmo kompjuterski pismeni. Radeći u velikim kolektivima, sa mlađim i starijim kolegama, uverila sam se da se često pojavi problem onog momenta kada treba uraditi nešto što nije chat, postavljanje slika ili kucanje kraćeg word-ovog dokumenta.

Kompjuterska pismenost podrazumeva i da znamo da zaštitimo lične podatke, da budemo svesni da će sve što na mrežama napišemo i svaka sllika koju ostavimo, na mrežama i ostati, pa čak i ako ih posle izvesnog vremena uklonimo.

Na to treba stalno upozoravati, ne samo decu, već i odrasle.

Pouzdano znam da npr. ozbiljniji poslodavci pri zapošljavanju pregledaju naloge na mrežama budućih zaposlenih. Da li nas to što se tamo nalazi uvek preporučuje i afirmiše, ili možda nekada i kompromituje?

Moje iskustvo je da u sferi kompjuterskog opismenjavanja ima još mnogo, mnogo posla.

  • Zašto je programiranje dobra stvar za decu? 

Mnogi poslovi kojima se mi odrasli trenutno bavimo, u vreme naše dece verovatno neće postojati. Zameniće ih neki novi, za koje verovatno danas nismo ni čuli, a one koje danas poznajemo zahtevaće mnogo viši nivo informatičke pismenosti. Zbog toga puko usvajanje i reprodukcija znanja deci neće biti mnogo od koristi. Treba ih naučiti kako da razmišljaju, kako da zahteve koji se pred njih stavljaju sagledaju malo šire i iznađu rešenja.

Ponekad uspeh izostane posle jednog, posle dva i više pokušaja, pa igrica ili aplikacija proradi tek kada se ozbiljno potrude i dodatno konsultuju. Programiranje ih dakle uči da neuspeh jeste sastavni deo svakog uspeha, da ne odustaju, da umeju da potraže pomoć, ali i da pomognu drugima. Zamislite koji nivo znanja deca dostignu kada mogu na brzinu da se uključe u projekat drugara iz grupe i pronađu grešku u kodu. Mene lično, kao pedagoga, takve situacije uvek naročito obraduju.

Od dece ne smemo da pravimo puke korisnike i potrošače, već bolje ljude, stvaraoce i inovatore.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *