Ishrana školske dece, saveti roditeljima

Doručak kod kuće

Deca treba da doručkuju pre odlaska u školu, kod kuće.

Najčešća greška koju viđamo u praksi je da deca doručkuju  tek oko 9-9.30h kada je vreme velikog odmora, i to kupljene pekarske proizvode,  brzu hranu, grickalice, sokove.  Stručno gledano takav obrok je miks šećera, masti , kofeina i aditiva.  Ima visoku kalorijsku vrednost, a skoro nikakvu nutritivnu, i predstavlja siguran put u gojaznost.  Dete koje je gojazno pre početka puberteta vrlo često bude gojazno ne samo u adolescenciji već  i kasnije u životu. 

 Istovremeno, deca koja preskaču doručak imaju slabiji školski uspeh zbog lošije koncentracije. Zato je naš savet roditeljima da fokus bude upravo na doručku, tako što će dete doručkovati pre polaska u školu a  ukoliko roditeljima vreme ne dozvoljava da ujutru spreme doručak sebi i mališanima, savetujemo ih da zajednički sa detetom uveče naprave obrok  za sledeći dan.

Zdrav obrok je sigurni put bez gojaznosti

Kvalitetan doručak je i obična  integralna kifla koja je premazana domaćom pilećom paštetom koja se jednostavno sprema (blendiranjem kuvanog pilećeg mesa, sargarepom, jajetom, sa malo senfa, limuna i bibera), uz list zelene salate ili drugog povrća. Kifla jedno jutro može biti punjena sardinom, tunjevinom, ili namazom od sira sa malo jogurta, možete filovati i tortilje od integralnog brašna, napraviti domaći wrap sa komadićima dinstane piletine. Nakon doručka koji je pun šećera brzo se ogladni, pa to vodi dupliranju doručka i prejedanju. Kada kupujete namirnice birajte maslac umesto margarina (margarin sadrži najlošije masti), salame zamenite pršutom, izbegavajte pohovano, ne kupujte dugotrajne hlebove,  hlebove koji su tamni a imaju oznaku brašno tip 500, ne kupujte hladno ceđeno maslinovo ulje koje nije u tamnoj flaši, napunjenoj do vrha.

Zdrav sendvič sa proverenim namirnicama i povrćem

.  Ograničite kupovinu gotove hrane i industrijskih poslastica, ako takve hrane nema u kući detetu će biti lakše da joj se odupre. Umesto soka , čak i ceđenog soka, ponudite detetu celu voćku, kako bi unelo i vlakna koja ceđeni sok nema. Kupovni sokovi , naročito gusti sokovi i gazirani napitci su loš izbor, zovemo ih tečni šećeri,  ukidanje sokova je uvek prvi korak u dijetama. Voda i prirodna limunada su bolji izbor. Ako ste u mogućnosti,  ujutru detetu ispržite omlet, ili obarite jaja (ona će dati dugotrajan osećaj sitosti), pa poslužite sa sirom,pradajzom ili sokom od paradajza, jogurtom, mlekom ili kiselim mlekom. Vratite na trpezu stare recepte poput kačamaka, proje, domaće gibanice.  Ako morate doručak kupiti u pekari birajte one koje nude integralna peciva, pite od heljdinih kora, tortilje sa povrćem. Nemojte nikada kupovati lisnata peciva – to je ubedljivo najlošiji doručak. Kada dete poželi slatkiš, umesto grickalica iz kesica napravite domaći voćni jogurt, sa smrznutim jagodama, višnjama, malinama. Takav obrok je sladak, a bogat belančevinama i kalcijumom, upravo ono što je deci školskog uzrasta potrebno u ishrani. Možete ponuditi i sutlijaš, corn flakes sa kakao mlekom, kompote od šljiva, jabuka, domaće ovsene kolače… Napravite svoj musli birajući sastojke koje dete voli ( npr. orašasto voće i ovsene pahuljice – sjajan izvor beta glukana koji se deci daju za imunitet), spakujte mu u sarenu teglicu i uz to mali tetrapak mleka ili jogurta, i to je dobar doručak. Pita sa jabukama i šolja mleka, integralni krekeri i sir, mešavina suvog i orašastog voća, voćna salata, sve su to primeri dobre užine.  To naravno ne znači da dete treba tokom čitavog dana nešto da gricka uz TV, jer će preskakati glavne obroke. Školskom detetu su neophodna tri glavna obroka,  i dve užine.  Za ručak se savetuje supa ili čorba pre glavnog obroka, svaki dan. Imajte u vidu da svako meso koje se prži može se peći ili dinstati, što je zdravije, a najpoželjniji način pripreme većine mesa je kuvanje u vidu supe, tako hranljivi sastojci ostaju u supi, a meso nema šansu da se preprži ( preprženo meso je bogato kancerogenim materijama). Uz meso za ručak se kao prilog odlično slažu grašak, boranija, tikvice, šargarepa,kupus, paradajz, to je bolja kombinacija od mesa sa krompirom, testeninom i pirinčem.  Ne servirajte velike porcije, nemojte ga terati da pojede sve iz tanjira iako je sito.

Volimo voće i povrće

Nemojte mu nuditi alternativu u grickalicama ako nije pojelo glavni obrok, „samo da ne ostane gladno“ – upravo suprotno, sačekajte da ogladni. Nikada ne koristite hranu kao nagradu, učite dete da voli povrće dobro za imunitet ( zeleno i narandžasto povrće – brokoli, šargarepa, mahunarke, spanać, luk).   I ne zaboravite, navike koje se steknu u porodici najčešće se održavaju tokom celog života, to važi i za ishranu.

Dečiji kuvar, može da se besplatno downloaduje sa neta, Institut za javno zdravlje Vojvodine, http://www.izjzv.org.rs/uploads/46f0b8a9-142a-5981-c45f-def0f4825ac9/Pravi_pravcati_kuvar.pdf

Savete sa nama podelila Dr Nataša Jovanović koja je specijalizaciju završila iz pedijatrije. Stručno se usavršavala u Univerzitetskoj bolnici u Helsinkiju. Dobitnik je nagrade u Moskvi za rad na temu gojaznosti školske dece.

Doktorka Nataša Jovanović- privatna kolekcija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *