Prezaljubljena

Nedavno sam pročitala vrlo osuđujučke komentare na temu ljudi koji su „prezaljubljeni“ u sebe. Vrlo zanimljivo, pogotovo ako prvo treba da definišemo šta znači biti prezaljubljen u sebe.

Još uvek se pojam voljena sopstvenog bića tumači kao nešto negativno, kao sebično, a zapravo svaka osoba koja voli sebe tom ljubavi nikako ne može da ugrozi druge. Naprotiv, može samo da ih motiviše i inspiriše.

Kako kaže naš narod „Bog je prvo sebi stvorio bradu“ ili „Ko nije za sebe nije ni za druge“. Međutim, nesrećnim ljudima smeta sreća, misle da je ona samo za odabrane, ali nije. Ako shvatiš da uvek imaš samo sebe (drugi su manje-više u prolazu), kako onda da ne postaneš zaljubljen u sebe. Pa i prezaljubljen. Šta je tu loše?

Ljubav uvek daje sreću, ako ne produktuje sreću onda to sigurno nije ljubav. Ljudi su kao zarazna bolest, nesrećni zaraze nesrećom, a srećni srećom. 

Nisam psiholog i ne mogu da tvrdim kako emocije utiču na sve nas, ali ono što znam jeste da smo potpuno podređeni komentarima i onome šta drugi misle. To je pošast ljudi. Teoretski mi jesmo u 21.veku, ali i dalje dozvoljavamo sebi da nas  više interesuje šta drugi misle, ne samo da nas interesuje već i da dopustimo da nas ubede da oni znaju šta mi mislimo o sebi.

Uglavnom pišem ženama, ne isključujem ni da muškarci čitaju moje tekstove, ali mislim da se žene više pronalaze u mojim tekstovima.  Ako jedna prosečna žena u Srbiji radi 12h, posle toga mora da bude i mnogo drugih uloga, od kuvarice , spremačice, pedagoga, učitelja, žena, prijatelj i na sve to da bude posvećena sebi. To je veliki lični uspeh I  kako onda da ne bude prezaljubljena u sebe?

Neka mi neko da dovoljno argumenata da ljubav prema sebi, a onda i prema drugima nije dobar motiv za lepši život. Jer, Bog je zaista prvo sebi stvorio bradu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *