Tromboza i COVID-19: nova saznanja i pristupi

photo: Pexels

Iako se u većine pacijenata sa COVID-19 infekcijom javljaju respiratorni problemi u samom početku bolesti, dodatan problem koji značajno povećava smrtnost nastaje zbog razvoja sistemske infekcije i inflamacije. Nedostatak informacija o toku same bolesti u početku pandemije je postavio pitanje lekarima o pristupu lečenja i pojavi poremećaja zgrušavanja krvi.

Sistemska inflamacija vodi ka endotelnoj disfunkciji krvnih sudova i poremećaju u zgrušavanju krvi. Laboratorijske analize u pacijenata sa srednjim do teškim oblikom infekcije pokazuju povišene vrednosti D-dimera, Fibrinogena i drugih zapaljenskih parametara, dok nema velikih odstupanja u broju trombocita, odnosno ćelija koje dovode do zgrušavanja krvi. Sve ovo dovodi do zgrušavanja krvi i formiranja trombotičnih masa u krvnim sudovima pluća, srca i bubrega što u značajnoj meri povećava stopu smrtnosti zaraženih pacijenata.

Takođe, venski tromboembolizam i plućna embolija najčešće nastaju iz vena nogu što dodatno pogoršava stanje plućne funkcije i razmene gasova. Ovaj mehanizam je prouzrokovan sistemskom inflamacijom, endotelnom disfunkcijom kao i mirovanjem pacijenata što dovodi do zastoja  venske krvi i posledične tromboze. 

Uzimajući sve ovo u obzir, svim  hospitalizovanim pacijentima sa COVID-19 treba uključiti tromboembolijsku profilaksu heparinom male molekulske mase. Uvođenjem antikoagulanasa se značajno smanjuje rizik od nastanka mikrotromboze i tromboze te značajno smanjuje rizik od umiranja. Naravno, uključivanje ove terapije nije indikovano kada se proceni da postoji visok rizik od krvarenja. Nefrakcionisani heparin bi, teoretski, bio poželjniji među antikoagulansima zbog antinflamatornog  efekata, za razliku od heparina male molekulske mase i oralnih antikoagulanasa koji imaju slab antiinflamatorini efekat. Pored medikamentne terapije, preporučuje se nošenje komresivnih čarapa. Ovakav pristup je pokazao značajno smanjenje stope smrtnosti u pacijenata sa srednjim i teškim oblikom infekcije.

Sa druge strane, u svetu počinju sve više da se javljaju problemi zbog nastanka venske tromboze uzrokovanom izolacijom i karantinom, odnosno smanjenim kretanjem i aktivacijom mišićne pumpe nogu. Ovo se može izbeći uzimanjem dosadašnje terapije, šetnjom po stanu kao i izbegavanju dugog sedenja sa spustenim nogama.

Pored antikoagulantne terapije postavlja se pitanje šta da rade pacijenti kojima je ugrađen stent u  neku od arterija i nastavak terapije Aspirinom i  Clopidogrelom.  Iako je u samom početku pandemije preporučeno izbegavanje antiinflamatornih lekova tipa Aspirina i Ibuprofena zbog sumnje da pogoršavaju simptome korona infekcije, Svetska zdravstvena orgnizacija povukla je preporuku, te je uzimanje Aspirina i Clopidogrela bezbedno, a u pacijenata kojima je urađena neka od kardiovaskularnih intervencija neophodno.

Autor: Ass Univ dr sci med Srđan Babić, vaskularni hirurg http://www.poliklinikajatros.rs/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *