Kako da smršam? – Najteže je pobediti sebe, ali je i te kako izvodljivo

Prethodno smo govorili o zapisivanju svega što pojedemo i popijemo u toku jedne uobičajene radne nedelje. Kada pogledamo jelovnik prosečnog stanovnika sa ovih prostora, vidimo da je energetski unos (broj kalorija) okvirno dobar, ali kada pogledamo kvalitet hrane to je nutritivna katastrofa

U praksi je to „gladan sam daj da uzmem šta god ima“ i tako iz dana u dan. Situacija nije odmah alarmantna. ali vremenom se čak i sitni propusti u ishrani gomilaju i u nekom trenutku se pojavljuje zdravstveni problem. 

Kako izgleda prosečan dan: Kafa pre svega.Sa doručkom se kasni i obično to bude nešto iz pekare, kiflice sa sirom i jogurt. Do ručka se uvek smaže neki slatkiš, bar dva reda čokolade koje uvek nazivamo „dva redića“. Ručak je obrok koji je najpribližniji dobroj ishrani i najčešće je to neko parče mesa, krompir, salata, malo hleba.

Neki obrok izmedju ručka i večere poput voćne salate. Ako za večeru najčešće ide sendvič, pica, domaća pita ili nešto slično, a računamo da u toku dana negde bude i čaša alkohola ili soka, onda izlazimo na ukupnu cifru izmedju 2200 do 2500 kcal. Sve se još odnosi na umerene količine, sa malo većim količinama već se prelazi u ozbiljan suficit i jasno je  zašto je neko gojazan.

Ovo je prosečan jelovnik jedne osobe koja ima potrebu da redukuje telesni sastav, dakle osobe koja je u odredjenom problemu. To i ne bi bilo ništa strašno kada bi ova hrana bila dovoljno korisna za naše telo. Kada analiziramo ovakve i slične obroke vidimo da telo ne dobija ni 50% potrebnih gradivnih materija – proteina. Zdrave masti skoro da nisu zastupljene, vlakna slabo, o mineralima i vitaminima da i ne govorimo koliko nedostaju itd.

Sa ovakvom ishranom su i hormoni u totalnom disbalansu pa ništa u organizmu ne funkcioniše kako treba. Često se dešava da žene izgube ciklus. Posebno u situacijama kada počinju da se izgladnjuju i ostanu na jednom od ovih obroka (i malo hrane i loša hrana). Kada pričamo o gojaznosti, to su ljudi koji pored toga što se hrane poprilično nekvalitetno to rade i u velikim količinama. 

Potrebno je krenuti sa izmenama koje psihološki možemo da istrpimo.  Ako govorimo o ljudima koji su gojazni znači da su to osobe koje pojedu dosta hrane. Prva stvar je da svesno uspore i počnu da duže žvaću hranu jer pre svega brzina, halapljivost utiče na to da pojedemo mnogo više hrane. To je jedna od stvari koju svako moze da primeni i vremenom da  to postanu navike. Tu je još nekoliko stvari koje bi mogle da se primene, kao na primer da u svaki obrok dodajemo neko zeleno povrće, lisnato pre svih, u količini kao jedna do dve pesnice. Kako niko nije ljubitelj zeleniša to se jede na silu znajući da je i više nego bitno u ishrani. Pored kvalitetnog sadržaja ta količina povrća bi uticala da se pojede manje ostale hrane. 

Svi koji žele da regulišu telesni sastav moraju raditi na izgradnji mišićne mase i fokusirati se na to, kako ishranom tako i treningom. Dakle rad na izgradnji mišićne mase a ne rad na topljenju masnih naslaga.

Trening je posebna tema. 

Dodavanje proteina u ovakvu ishranu je neophodno, kao i zdravih masti, omega 3 masnih kiselina kojih nemamo dovoljno u hrani pa moramo  da ih uzimamo kroz suplementaciju. 

Programi ishrane i treninga su individualni, ali i kad se primene i uopšteni saveti javlja se rezultat. Nije lako, jer najteže je pobediti sebe, ali je i te kako izvodljivo.

Autor teksta: Ivan Krunić, personalni trener https://www.facebook.com/krunic.ivan

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *