Srđan Babić, vaskularni hirurg – U našoj zemlji može biti dobro

Srđan Babić jedan je od najpriznatijih vaskularnih hirurga u Srbiji, svoje iskustvo već godinama gradi u IKVB “Dedinje”, kao i u svojoj ordinaciji. Kako smatra da je lekarski poziv sveti, svoje znanje prenosi i kao asistent na katedri Hirurgija sa anestezijom na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svestan činjenice da većina mladih lekara ima želju da svoj posao  nastavi da radi u inostranstvu, svojim primerom apeluje da i u našoj zemlji može biti dobro.

“Specijalizacija vaskularnog hirurga u Sjedinjenim Američkim Državama košta kao školovanje pilota borbenog aviona, oko sedam miliona dolara. Meni je specijalizaciju omogućila moja država, a mogućnosti ne zavise samo od državne administracije, nego i od našeg rada, truda i ciljeva koje pred sobom postavljamo”, kaže doktor Babić, a za cacanke.rs detaljnije objašnjava koliko je važno da ljudi na vreme prepoznaju da li imaju vaskularni problem, koji ne mora biti fatalan ako se dijagnostikuje na vreme.

fotografija: privatna arhiva

Pacijenti sa vaskularnim problemima smatraju se jednim od najtežih bolesnika. U odnosu na druge zemlje, u Srbiji se povećava broj mlađih ljudi sa vaskularnim problemima, šta je uzrok tome?

  • Kardiovaskularne bolesti kod nas i u svetu predstavljaju najzastupljeniju problematiku, a pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima predstavaju najteže bolesnike obzirom da se smatra da je pacijent star onoliko koliko su mu stari krvni sudovi. Generalno u svetu se povećava broj dijagnostikovanih pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima, u razvijenim zemljama verovatno zbog dobrih skrining programa u cilju ranog otkrivanja bolesti. U našoj zemlji, karidovaskularne bolesti su na samom vrhu lestvice sa jednim posebnim problemom, da se atroskleroza sve češće javlja u pacijenata koji su mlađi od 50 godina života, što se smatra prevremenom atrosklerozom. Verovatno je do ovakve ekspanzije došlo kao posledica ekstremne zastupljenosti faktora rizika, na prvom mestu pušenja, hipertenzije, šećerne bolesti, fizičke neaktivnosti i dugogodišnjoj izloženosti stresu koji predstavlja nemerljivu kategoriju.

Za naš narod se kaže da počnu da slušaju savete lekara samo kada su teško bolesni, postoji li neki „recept “ za „balkanski život” i zdrav život?

  • Tipično za našu populaciju jeste da se uglavnom javlja lekarima u odmaklim fazama bolesti uz naglasak pacijenta da se ne sećaju kada su bili kod lekara prošli put, uz ekstremno zanemarivanje redukcije faktora rizika i promocije zdravog načina življenja.

Saradnik ste Britanske kraljevske akademije, kakav utisak Vaše strane kolege imaju o našem zdravstvrnom sistemu?

  • Sa Britanskom kraljevskom akademijom sarađujem unazad devet godina, uz redovne godišnje skupove koji se najčešće održavaju na Univerzitetu u Oksfordu, gde razmenjujemo iskustva kao i modifikacije u lečenju vaskularnih bolesti, najčešće bolesti krvih sudova koje ishranjuju mozak.

O vaskularnoj hirurgiji u Srbiji malo se bavi, ljudi smatraju da je više reč o estetskom problemu, kako biste objasnili važnost ove oblasti?

  • Pojam vaskularne hirurgije u našoj zemlji ljudi vrlo površno shvataju sa akcentom na to da se smatra da su to doktori za „vene“. Sa druge strane, po statistikama, kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti u našoj zemlji, i u pojedinim  slučajevima čest uzrok invaliditeta koji zahteva napuštanje radnog mesta, angažovanje minimum dve osobe radi omogućavanja iole kvalitetnog života pacijentu sa invaliditetom. Mislim da ove činjenice govore o ozbiljnosti vaskularne patologije.  Jedan mali deo vaskularne hirurgije podrazumeva vensku hirurgiju koja se često smatra estetskom. Činjenično, ona jeste estetska u ranim fazama bolesti, ali prirodan tok bolesti venskog sistema dovodi do komplikacija kao što je nastanak venskog ulkusa, tromboze i moguće posledične plućne embolije.
fotografija: prvatna arhiva

Svoj put vidite u Srbiji, rekli ste da ne biste mogli da odete u drugu državu da radite, verujete li da u nekoj budućnosti Vaš primer neće biti usamljen?

  • O odlasku iz Srbije ne razmišljam i prilično sam razočaran kad čujem da većina mojih studenata uči nemački sa premisom da će tamo negde drugde biti bolje, a sve to može ovde da se postigne uz malo veći trud. Nadam se da će primeri mene i drugih lekara pokazati da u našoj zemlji može biti dobro.

Kako provodite svoje slobodno vreme? 

  • Slobodnog vremena uglavnom nemam, a kad ga imam najčešće ga provodim sa decom igrajući fudbal i u šetnji.

Čime biste se bavili da niste lekar?

  • Iz ove tačke ne mogu da zamislim sebe kako radim drugi posao, ali bih verovatno bio pilot ili okeanolog.

tekst: Dragana Milosavljević

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *