Zašto je Marica ubila staru i zlu vešticu?

Brat i sestra, Ivica i Marica, usled nesrećnih životnih okolnosti  našli su se u mračnoj i strašnoj šumi. Potpuno sami, izgladneli i umorni. Taman kad su pomislili da je život totalni bedak, ugledali su kuću od slatkiša. Pomisliti da ćeš  malo „gricnuti“ nečiju kuću od čokolade i samo nastaviti dalje u nepoznatom pravcu prilično je naivno.

Ali, vlasnica kuće, stara i zla veštica, namerno je postavila zamku od slatkiša, baš zbog takvih „budala“ koji misle da postoji „besplatni ručak“. Starost ima svoje prednosti, jedna od njih je iskustvo. Ona se vodila mišlju „Ti nisi bila u mojim godinama, ja u tvojim jesam“. To iskustvo misli da radi, misli da zna šta svakom treba. Međutim, okolnosti malo zezaju ovu teoriju. Veštica je potpuno isključila opciju da čim je neko zalutao tako duboku u šumi i da je toliko gladan da ne preza od nepoznatog, mora biti spreman na sve, jer nije uvek tačno da samo prilika čini lopova.

Kada se spoje naivnost, ili mladost, sa iskustvom, a obe strane teže da se dobro „najedu“, neko mora biti spaljen u peći.

U ovoj bajci deblji kraj izvukla je stara i zla veštica. Marica je, iako je bila  vrlo mlada, bila je i vrlo mudra. Potpuno je shvatila u kakav sos se uvalila i rešla da život uzme u svoje ruke. „Baba ili Ivica i ja“, pomislila je kada je veštica htela da je dokrajči i uživa u mladoj i sočnoj večeri. Zapravo, Marica je bila prinuđena da sačuva život svog brata i svoj, naravno. Jer, kroz nesreću nikad ne hodate sami, ma kako da izgleda.

Kada su brat i sestra izvukli žive glave, primetlili su da je od veštice ostalo nešto više od praha. Ostalo je nekog zlata, nakita, bisera. Hm, taman da se nadoknadi pretrpljeni strah i duševna bol.

Dok sam bila dete užasno sam se plašila babaroge. Bajke su me naučile da one obožavaju da jedu malu decu, verujući da će ih baš ta mladost podmladiti i produžiti život.

Tek mnogo godina kasnije sam naučila da se bajke čitaju između redova.  Pomišljam, možda su braća Grim modifikovanjem ove bajke hteli da prenesu neku poruku odraslim čitaocima.

Kada ti život nametne zle okolnosti, ma koliko bile strašne i mučne, nisu važne godine, već mudrost. Iskustvo jeste dragocena osobina, ali u slučaju Marice i babe, mudrost je dragocenija.

Braća Grim napisali su kraj bajke tako da su Ivica i Marica živeli srećno do kraja života, ali nisu naveli kako. Šta podrazumeva sreća? Babaroge više nema, blago je kod Ivice, Marice i tate, nisu više gladni i ne hodaju šumom. Dok nekom ne smrkne, drugom ne svane.

Možda je sreća živeti u miru. Možda bi i zla veštica dočekala mirnu smrt da nije želela da jede malu decu, ipak su to bila samo njena pogrešna uverenja, život uvek ide u jednom smeru. Možda je njena žrtva pala da bi nas naučila da svaka ponuda koja izgleda tako primamljivo, tako čokoladno, bez obzira što ima zadnje namere, ne mora da ima loš ishod za onog kom je zamka namenjena.

Mada, ipak je to samo bajka, zar ne?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *