Kako da smršam? – Planiraj svoje obroke

Proces zdravog i pravilnog mršavljenja psihološki nije lak i što se više odlaže čini se sve teži. U suštini to nije nikakva velika odluka i prekretnica u životu, ali je ljudi tako doživljavaju. Uz edukaciju i lagano uvodjenje odredjenih navika to vam menja život, a da toga niste ni svesni. 

Okolina je često veliki problem, jer mnogi ljudi  po prirodi ne vole da vide da neko napreduje, da se menja na bolje. Obavezno počinju prozivanja, a onaj ko nije psihološki jak i odlučan u svojoj nameri, veoma lako odustaje od procesa. 

Ako ostavimo to po strani kao drugu temu i pričamo o ljudima koji su spremni da naprave promenu onda se nadovezujemo na prethodne tekstove. 

Iz beleški ishrane kroz sedam dana sagledaćemo kakve greške pravimo i definisaćemo stanje u kom se trenutno nalazimo. Videćemo koliko čega nedostaje u jelovniku i početi  sa promenama uz konstantno osvešćivanje čemu koji nutrijent služi kako bi osoba sa razumevanjem prihvatila i uvela odredjene promene. 

Kada je nekom jasno zašto radi odredjene stvari onda proces traje, postaje njegova rutina i mnogo je teži povratak na stare loše navike.Dakle, nikako se ne preporučuje nagli prelazak na neku ekstremnu dijetu, posebno ne na nešto što podrazumeva ispijanje odredjenih napitaka celog dana bez konzumiranja hrane. To su neke ekstremne metode koje nisu održive, osoba čim prestane sa tim vraća se starim navikama i vraća kilograme koje je izgubila.

Ono što bi bio naredni korak jeste da krenemo sa planiranjem obroka. Planiranje ishrane po principu brojanja potrebnih kalorija i određivanju koliko kalorija iz kog nutrijanta treba uzeti je matematika kojom se bave treneri i nutricionisti, čoveka koji samostalno kreće u proces to zamara. Planiranje obroka je ono što nas, u velikoj meri drži pod kontrolom, i manje je verovatno da ćemo uzimati neke usputne zalogaje slatkiša kada znamo kakav nam je plan i da u tom planu nema tih ugljenih hidrata.

Ako ne možemo samostalno, onda uz malu pomoć pravimo spisak obroka koje možemo jesti za doručak, ručak i večeru (najčešće) i taj spisak postavljamo na vidno mesto u kuhinji kako bi nam uvek bio od pomoći u planiranju obroka. 

Svaki obrok bi trebao da sadrži proteine, masti i ugljene hidrate. Količine se razlikuju u odnosu na potrebe, najčešće vezano za trening, ali je stvar i dosta individualna pa je u saradnji sa trenerom čest slučaj da se traži dobitna kombinacija količina. Isti je princip i u treningu jer jednostavno ne može svima odgovarati isto, to objašnjava i ono što se uvek naglašava da ne možete jednostavno prepisati bilo koji program ishrane ili treninga.

U najvećem broju slučajeva potrebno je povećati unos protein: jaja, meso, riba, mlečni proizvodi, pa i suplement protein sa kojim postoji dosta ukusnih recepata. 

Unos ugljenih hidrata  uvek je za promenu jer iskustvo govori da se ljudi pretrpavaju lošijom varijantom ugljenih hidrata kao što su sokovi, slatkiši, peciva, smoki, čips i slično.

Sa mastima je situacija uvek naopaka, koristi se dosta transmasti a u maloj meri masti koje su nam neophodne. Potrebno je uvesti u jelovnik hladno cedjena ulja, orašaste plodove ali bez preterivanja, a izbaciti iz upotrebe margarin i slične preradjevine.

U suštini se ishrana svodi na veću količinu proteina nego inače, više zdravih masti, dosta povrća i manju količinu složenih ugljenih hidrata. Kada posložimo nutrijente i uvedemo fizičku aktivnost o kojoj će tek biti reči, ne postoji šansa da ne dođe do promene telesnog sastava.

Autor teksta: Ivan Krunić, personalni trener https://www.facebook.com/krunic.ivan

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *