Kako bi predstavio sebe i dvoja interesovanja nekome ko te ne poznaje?
- Predstavio bih se kao miks nekih stvari. Završio sam srednju ekonomsku školu u Čačku, sada studiram informacione tehnologije na FTN-u, takođe u Čačku. Moja interesovanja su brojna, nemam fokus na samo jednu oblast. To verovatno potiče iz toga koliko sam bio aktivan u KZM i ostalim nevladinim organizacijama. Radim već neko vreme u NTP-u Čačak. To je jedno divno mesto, sa puno mladih ljudi, puno inspirativnih stvari koje se mogu videti svaki dan , okružen si inovacijama, centar dešavanja je za jedan dan kao što je Čačak. Interesuju me rad sa računarima, inovacije, preduzetništvo. Volim da putujem i upoznajem nove ljude, družim se i stičem nova iskustva.
Već nekoliko godina si učesnik raznih aktivnosti u okviru omladinskog aktivizma. Kako si se zainteresovao za ovo i šta te jenajvrednije što imaš iz tog iskustva?
- Zainteresovao sam se za ovo na početku druge godine srednje škole, kada je KZM imala prezentaciju svog rada u Ekonomskoj školi. Koordinatorka Jelena je baš lepo predstavila tu priču, kao i priču o Erazmus razmenama, a nakon toga sam došao u KZM, privučen idejom o besplatnom putovanju. Nakon toga sam shvatio da to nije jedino što neformalno obrazovanje nudi i da ima još mnogo toga u omladinskom aktivizmu. Nakon toga sam išao na sve što sa video da se organizuje, upoznao mnogo ljudi, stekao mnogo iskustva. Upravo iskustva i poznanstva su najvrednije što sam izvukao iz toga. To i kasnije u životu znači, u bilo koji grad da odeš imaš sa kime da se vidiš, da prespavaš, da ti neko pomogne na kraju krajeva. Sve u svemu, jako mi je drago što sam ušao u svet neformalnog obrazovanja.
Osnivač si udruženja za mlade „Erudita“, a od nedavno i član ekološkog udruženja „Zeleni talas“. Kaži nam više o ovim udruženjima i njihovim aktivnostima.
- Krenuću redom, kako sam postajao deo ovih udruženja. Erudita je udruženje građana za mlade. Ovo je najkraći opis koji mogu da dam. Sedam mladih sa iskustvom u neformalnom obrazovanju udružilo se kako bismo drugim mladima u Čačku, koji su možda sada naših godina kada smo počeli da se bavimo omladinskim aktivizmom, dali još više prilika nego što smo miimali. Na osnovu tih prilika mogu sami da odluče da li im se taj svet sviđa, a ja sam uveren da će im se svideti. Nas sedmoro smo jako slični, a opet jako različiti. Svi imamo svoja interesovanja, pa tako svako vuče na svoju stranu pri organizaciji i tako uspevamo da ponudimo tu širinu koju sada nudimo. Sa Zelenim talasom sam se upoznao preko Erudite, kada smo zajedno bili na projektu RE: generacija, a nakon toga su me pozvali da im se priključim kada su i zvanično osnovali udruženje, što sam ja radosno privatio. Vidim kakva je situacija u Čačku što se tiče zagađenosti vazduha i vidim da su naši Čačani, koji su uvek bili pokretači promena, po tom pitanju pasivni. Možda ne znaju šta može da se uradi, ili se plaše, ili ne žele promenu, u šta iskreno ne verujem. Priključio sam se ovom udruženju kako bi se nešto promenilo u mom gradu i kako bih ja bio deo te promene. Inače, Zeleni talas se bavi primarno ekologijom sa akcentom na osvešćivanju građana o kvalitetu vazduha i važnosti ovog problema, kao i idejama da se reši.
Čime se baviš u slobodno vreme?
- Nemam slobodnog vremena, kako studiram i radim puno radno vreme, član sam dva udruženja, ali kada uhvatim slobodnog vremena volim da igram šah. Ovo potiče još od malih nogu, moj deda je bio izvrstan šahista, te mi je on usadio ljubav prema šahu, zajedno sa mojim ujakom. Takođe, volim da igram tenis, što mipredstavlja i vid fizičke rekreacije. Sem toga, ako uspem da pročitam neku knjigu i pogledam seriju, to je odlično.
U kojim momentima se osećaš srećno i ispunjeno?
- Srećno i ispunjeno se osećam u trenucima kada prepoznajem da radim nešto dobro i kvalitetno, bilo preko udruženja, bilo preko svog rada u NTP-u gde se svaki dan trudim da start-ap ekosistem u Srbiji učinimo boljim. U suštini, kada znam da moje vreme odlazi na nešto što će ostaviti trag i za nešto što će barem jednoj osobi koristiti.
Gde vidiš sebe za 10 godina?
- Nemam toliko duge planove, nisam osoba koja voli da planira unapred. Voleo bih da i dalje budem u blizini mladih ljudi, negde gde mogu da im pomognem, da stalno upoznajem nove ljude i stalno putujem. To je nešto što bih voleo da radim, da li kroz primarni posao ili da mi to bude hobi, a da mi primarni posao to omogućava.
Šta bi poručio drugim mladima u svom gradu?
- Poručio bih im da ne slušaju vršnjake koji im kažu da nešto nije vredno njihovog vremena, da je aktivizam potrošeno vreme, to nije tako, to vam obećavam. Bilo kakav vid angažmana, volonterskog ili ne, bilo kakav odlazak na projekat, razmenu, će vam biti definitivno iskustvo koje niste pre imali. Prvi projekat na koji idete sami ili sa nekim iz društva, na jedan dan ili više, će vam mnogo pomoći, podićiće vam samopouzdanje, poboljžaće vam snalažljivost, zaista nije bačeno vreme. Sve stvari koje možda nekada uradite i besplatno, će vam se vratiti, i to u mnogo većoj meri nego što ste prvobitno uložili.
tekst: Jovana Jevremović