Marko Burazor – Moć je kao droga, mnogi se navuku, a retki imaju snage da se skinu sa nje!

Marko Burazor jedan je od prvih domaćih autora koji se bavi savremenom psihlogijom, proučavanjem govora tela, veštinom govora, moći retorike… Do sada je objavio nekoliko knjiga na pomenute teme, od kojih je njegova publika najviše izdvojila „Um je najjači afrodizijak“, „Naučite jezik kojim ceo svet govori (Neverbalna komunikacija na delu)… Godinama se uspešno bavi konsaltingom iz domena prodaje, komunikacije i pregovaranja.

Svoju publiku osvojio je direktnim i iskrenim odgovorima bez predrasuda i bez tabu tema. U slobodno vreme voli da peva i svira, a mi smo ga pitali kako ljudi danas komuniciraju uz konstantan porast virtuelnog života kao zamenu za realnost.

fotografija: privatna arhiva

Nesporno je da danas svi, na  neki način, živimo virtuelne živote, da li se tu pravila, ili praksa komunikacije promenila u poslednje vreme? Zbog čega ljudi imaju želju da  više žive virtuelno?

Da, istina je da mnogo više živimo virtuelno, i ono što je pre 7,8 godina bilo moguće, kroz upoznavanje sa drugim ljudima, to je danas apsolutno nemoguće. Ljudi u društvenim mrežama nalaze novu zonu komfora, gde su hrabriji, lepši, pametniji, nekako bolja verzija sebe. Život virtuelno ljudima daje privid koji, iako je laž, mnogo bolje zvuči nego i najbolje umotana istina.

Vi, kao stručnjak za komunikacije, na svojim treninzima, pomažete ljudima da usavrše svoje ponašanje kako bi unapredili svoje poslovanje i bolje se prezentovali, ali, da li više dobijate pitanja kako ljudi danas komuniciraju u emotivnim odnosima? S obzirom  na nove medije koji su potpuno poremetili koncept dosadašnjeg načina tumačenja govora tela ili bilo kakve uživo komunikacije.

Prva stvar koja je očigledna je da su emotivni odnosi zbog društvenih mreža postali instant i sve odmah i sad. Ako ne želiš ti ima ko želi među mojim prijateljima na mrežama, taj stav sve više preovladava. Komunikacija je zbog društvenih mreža deformisana. Emotikoni ne mogu da zamene stvaran život.

Smatrate li da su današnje žene „predatorke“? I kako muškarci gledaju na taj fenomen kada žena odluči da preuzme kontrolu nad emotivnim odnosom?

Današnje žene su dosta dobile na ulogama, kroz emancipaciju. Dosta su dobile, a možda još više izgubile. Zašto? Prvo su nametnule sebi dodatni posao, koji pre nisu morale da rade, drugo, fokus na traženju emotivnom partneru koji će moći da ispuni kriterijume, koji su vremenom sve viši. Pristojni muškarci koji bi bili dobri muževi i roditelji deci, bivaju zaobilaženi jer nisu dovoljno “ uspešni“, kao posledica oni se povlače i frustraciju šire među svojim sapatnicima. S druge strane dolazi do porasta broja onih koji novcem kupuju sve, a koji su isti stekli na sumnjiv način i kojima je monogamija strana reč.

  U svojoj knjizi „Um je najjači afrodizijak“ pisali ste o tome koliko nas sve pokreće upravo um, po Vašem mišljenju, čemu tolika potreba žena da se podmlade, da zaustave „svoje vreme“ i da li je to uopšte muškarcima bitno?

Žene se podmlađuju, ulažu u estetske zahvate da bi bile „konkuretnije“ u odnosu na mlađe kandidatkinje koje su pretnja, za ono na šta one pretenduju. Muškarci su postali sa druge strane isprazni likovi sa bradetinama i istim obrijanim frizuricama sa strane, gde svaki liči na onog drugog. Sve da bi se pozicionirali u odnosu na neke veštački postavljene trendove. Meni se lično ove promene i kod žena i kod muškaraca ne dopadaju. Previše je izdepiliranih karaktera oko nas, kojima je šala, smeh, male stvari, samo neke od stranih reči.

Postoji i izreka da je moć najjači afrodizijak, koliko se slažete sa tim?

Jeste, za određenu kategoriju ljudi i one kojima se to dopada. Moć je kao droga, mnogi se navuku, a retki imaju snage da se skinu sa nje. Volim Duška Radovića i njegovu izreku: „Budite neko pre nego što postanete neko da se imate na šta i vratiti“.

Da li se današnjii muškarci „plaše“ uspešnih žena?

Prvo da definišemo šta je uspešna žena? Po meni nije uspešna žena ona koja vozi džipa ili besan auto, koji joj je kupio, muž, ljubavnik ili ko zna ko. To nije uspešna žena, to je žena sa kompleksima. Kao poslovni konsultant sam upoznao puno uspešnih žena, koje imaju svakodnevne probleme, koje su stvorile neke biznise, ideje i koje šire tu neku pozitivnu priču. Njihovi partneri i muževi su svi normalni ljudi, koji rade obične poslove. Stvarno uspešna osoba je uvek na zemlji i nije neko ko ima potrebu da ikome dokazuje bilo šta. Savremeni muškarci sa frizuricama i bradama mi nisu interesantna kategorija, pa iako se plaše današnjih žena to je do kompleksa koje imaju.

Koju  osobinu smatrate najvrednijom?

Zahvalnost. Danas svi očekuju nešto i smatraju da imaju prava na sve i svašta, a nikakve obaveze. Zahvalnost je nešto što uvek primetim.

Takođe, u knjizi ste pisali o šarmatnosti, može li ona ipak da se „utrenira“ ili je ipak stvar kao sa srećom, „ili je imaš, ili je nemaš“?

Šarmantnost je više nasledna, s delom koji može da se razvije sa rastom samopouzdanja. Mada predispozicija mora da postoji.

Tekst: Dragana Milosavljević

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *